Međutim, lekari su mu dijagnostikovali sindrom tek kada je imao četiri godine, a posumnjali su na njega zbog ponovljenih infekcija urinarnog trakta od kad je imao samo tri meseca. U to vreme nije to znao, ali njegovo stanje uzrokovalo je oštećenje sićušnih krvnih sudova bubrežnih glomerula pa je njegova bubrežna funkcija polako slabila.
Od pacijenta do medicinskog tehničara
„Imao sam bubreg koji je radio ograničeno, ali stabilno do moje desete godine. Kada mi je otac umro, bolest se pogoršala i rekli su mi da moram započeti s dijalizom”, kaže José Luis. Prvi postupak dijalize bio je zakazan 21. avgusta 2001., ali dan pre pozvan je na transplantaciju bubrega. „Bojao sam se jer sam bio jako mlad, ali operacija je dobro prošla.”
Neočekivan splet okolnosti
Ubrzo nakon presađivanja José Luis mogao je voditi prilično normalan život. Išao je u školu, družio se s prijateljima i igrao fudbal, ali hormonske promene u tinejdžerskom dobu izazvale su promene u njegovom telu koje su oštetile donirani bubreg i uzrokovale visok krvni pritisak.
„Nivo kreatinina povećao se i bubreg je polako izgubio svoju funkciju. Kad je došlo do hipertrofije u levoj komori zbog hipertenzije, lekari su odlučili izvaditi bubreg i staviti me na dijalizu”, objašnjava José Luis. Taj momenat se činio kao veliki korak natrag za 17-godišnjaka koji se upravo vratio sa školskog izleta u Granadu.
„Moja škola ponela se odlično i profesori su mi puno pomogli”, kaže José Luis. Na dane dijalize kolege iz razreda delili bi s njim beleške i obaveštavali ga o domaćim zadacima.
Poseban rođendanski dar
Dana 24. aprila 2008. José Luis imao je samo jednu stvar na umu: slavljenje rođendana svoje majke. Nije ni slutio da će i on dobiti dar. Tokom proslave primio je poziv o dostupnosti odgovarajućeg doniranog bubrega. Uzbuđen je otišao u bolnicu na pretrage, ali gotovo su ga izuzeli kao kandidata.
„Bio sam pun tečnosti i lekari nisu bili sigurni treba li da obave operaciju ili ne”, priseća se José Luis. Na kraju su me podvrgli dvostrukom postupku dijalize i obavili presađivanje.
Težina mu je pala na 40 kg na visinu od 1,68 m. „Proveo sam 18. rođendan u bolnici. Imao sam priliku da izađem na ispite kad sam izašao iz bolnice, ali propustio sam prijemne ispite za fakultete. Srećom, položio sam ih kasnije u septembarskom roku, ”, objasnio je José Luis. Zahvalan je školi Parque Colegio Santa Ana koju je pohađao. „Profesori su pristali pojedinačno me ispitati”, kaže José Luis, ukazujući na činjenicu da je njihova podrška bila ključna za nastavak njegovog obrazovanja.
Put do medicinskog tehničara
Na početku je José Luis hteo da bude lekar kao i njegov otac , ali kada nije uspeo da upiše medicinski fakultet, shvatio je da bi sestrinska nega mogla biti jednako ispunjavajuće zanimanje. „Nimalo ne žalim što sam izabrao poziv medicinskog tehničara. Volim svoj posao. Školovanje za lekara ionako jako dugo traje i ne znam kako bi moj novi bubreg to podneo”, kaže José Luis. Po završetku školovanja za medicinskog tehničara 2012. godine upisao je diplomski program za dijalizu i presađivanje bubrega i istovremeno radio kao zamenski medicinski tehničar u centru za dijalizu NephroCare u Valensiji.
Njegov pogled na vlastiti posao i pacijente zaista je fascinantan. Kako medicinski tehničar koji je bio pacijent na dijalizi pristupa radu u centru za dijalizu? José Luis priznaje da je u početku bilo teško i morao se oslanjati na podršku tima centra za dijalizu dok se nije snašao. „Bilo je teško jer sam bio vrlo svestan toga kako se pacijenti na dijalizi osećaju, ali naučio sam da ne razmišljamo vlastitoj situaciji na poslu, već da se usredsredim potpuno na svoje pacijente”, ističe José Luis.
Podrška majke
Danas budućnost José Luisa izgleda svetlo. „Vodim brigu o sebi i bubreg mi dobro funkcioniše. Bavim se sportom, izlazim s devojkom i prijateljima. Vodim normalan život”, kaže. Svom stavu i pogledu na život može zahvaliti svojoj majci. Uvek mu je bila pravi oslonac i podsticala ga je da se bori i istraje u svojim snovima. Raduju se što će njegov mlađi brat ove godine diplomirati. Odabrao je bavljenje sestrinskom negom, baš kao i José Luis.
Hvala vam, José Luise, što ste podelili svoju priču s nama! Želimo vam sve najbolje na vašem ličnom i profesionalnom putovanju.